Rizomi s korenima Valerian officinalis imaju neuroprotektivna svojstva koja se mogu koristiti za prevenciju neuronske degeneracije tokom starenja i prevenciju neurodegenerativnih poremećaja [16]. Dokazano je da biljka povećava otpornost na stres, smanjuje manifestacije anksioznosti i depresije [17] i štiti nervne ćelije kod Parkinsonove bolesti [18]. Efikasnost valepotrijata valerijane u lečenju mentalnih manifestacija anksioznosti nije inferiorna u odnosu na Diazepam [24]. Biljka je u stanju da pojača sedativne efekte lekova koji deluju na GABA receptore (anestetici, itd.) [25]. Primena valerijane smanjuje vreme za uspavljivanje, poboljšava kvalitet i trajanje sna kod pacijenata koji pate od nesanice i ne izaziva nikakve nuspojave [19, 20]. Hipnotičko dejstvo biljke je kumulativno i manifestuje se nakon 0,5-1 meseca dnevnog unosa [21]. Utvrđeno je da je njegova moć kod neorganskih poremećaja spavanja uporediva sa oksazepamom [22]. Nema sumnje o antispazmodičnim svojstvima valerijane. U eksperimentu na mačkama pokazano je da se tonus glatkih mišića smanjuje za 30-40% pri uzimanju biljke [23]. Opisan je antikonvulzivni efekat lečenja rizomima i korenom valerijane. Pretpostavlja se da je posredovana aktivacijom sistema adenozinskih receptora [26] i povezana je sa prisustvom izovalerinske kiseline, analoga valproične kiseline, koja se koristi za otklanjanje konvulzivnog sindroma kod epilepsije, u biljnom sastavu [ 27]. Preparati valerijane u eksperimentima pokazuju kardio- i angioprotektivna svojstva, štiteći krvne sudove i srce pod stresom [28]. V. Petkov navodi da važan sastojak biljke, valepotriatin, sprječava nastanak akutne koronarne insuficijencije, aritmije uzrokovanevazopresinom, izaziva kratkotrajno povećanje koronarnog krvotoka, umereno povećava snagu srčanih kontrakcija i smanjuje učestalost srčanih kontrakcija. [34]. U medicinskoj praksi valerijana se koristi za lečenje i prevenciju angine pektoris, srčanih mana (često s drugim sedativima i srčanim lekovima) [32]. Randomizirana, placebom kontrolisana klinička ispitivanja pokazala su da uzimanje ove biljke sprečava razvoj valunga tokom menopauze [29]. Valerijana pozitivno utiče na seksualnu aktivnost [32], kod dismenoreje značajno smanjuje intenzitet bola [35]. Biljka se koristi kod bolesti gastrointestinalnog trakta koje su povezane sa poremećenom sekretornom funkcijom, pojačava lučenje žuči i pospešuje njen odliv u duodenum [30, 32]. Rizomi biljke su efikasni kao anthelmintik protiv infestacije trakavicama [31]. Koren valerijane indiciran je nakon dugotrajnih bolesti kao sredstvo za poboljšanje apetita i opštii tonik, kao i za beri-beri [30, 33]. U Nemačkoj se biljka koristi za lečenje poremećaja pažnje i hiperaktivnosti kod dece [36]. Istraživanja 60-ih godina prošlog veka, koja su sproveli nemački stručnjaci, pokazala su da valerijana može da se suprotstavi hipnotičkom dejstvu alkohola, poboljšavajući koncentraciju i motoričku koordinaciju [37]. Madureira de Oliveria je pokazala potencijalni citoprotektivni efekat biljke u humanom neuroblastomu [38]. Postoje podaci o upotrebi valerijane kod poremećaja endokrinih žlezda i hiperfunkcije štitaste žlezde [30].

Askorbinska kiselina igra vitalnu ulogu u formiranju nervnog sistema, utičući na razvoj neurona, njihovu diferencijaciju i formiranje mijelina. Vitamin C deluje kao regulator nekoliko neurotransmiterskih sistema (kolinergičkih, kateholinergičkih i glutaminergičkih) koji su usko povezani s procesima učenja i pamćenja. Neuroni su osetljiviji na nedostatak askorbinske kiseline od glijalnih ćelija zbog aktivnijeg oksidativnog metabolizma [39]. Vitamin C, koji je po svojoj hemijskoj prirodi donor elektrona, deluje kao intracelularni redukcioni agens – antioksidans [40]. U 1 sekundi, molekul vitamina C eliminiše 1010 molekula aktivnog hidroksila ili 107 molekula superoksidnog kiseonikovog radikalnog anjona [41]. Paralelno, askorbinska kiselina je sposobna da redukuje druge antioksidanse iz njihovih radikalnih vrsta, na primer, α -tokoferol (vitamin E) iz α -tokoferoksil radikala ili bioflavonoide [42, 43]. Neutralizirajući slobodne radikale pre nego što mogu da oštete DNK i iniciraju rast tumora, te delujući kao prooksidans, pomažući sopstvenim slobodnim radikalima da unište tumore u ranjm fazama, askorbinska kiselina smanjuje rizik od razvoja raka [44–46]. Vitamin C stimuliše sintezu kolagena [47] i mukopolisaharida vezivnog tkiva – hijaluronske kiseline i hondroitin sulfata [48], učestvuje u formiranju elastinskih i kolagenskih unakrsnih veza i na taj način stabilizuje retikularni matriks vezivnog tkiva [47]. Askorbinska kiselina je neophodna za pretvaranje holesterola u žučne kiseline. Njegovim nedostatkom holesterol se akumulira u jetri, razvija se hiperholesterolemija, a holesterolski kamenci se formiraju u žučnoj kesi [49]. Vitamin C povećava dostupnost i apsorpciju železa iz njegovih biljnih izvora i, posljedično, ubrzava stvaranje hemoglobina [50, 51]. Utvrđen je unošenjem sa hranom dnevno 100 mg dnevno. vitamina C je povezano sa smanjenom smrtnošću od srčanih bolesti, moždanog udara i raka [52]. Askorbinska kiselina stimuliše imuni sistem povećavajući deobu T-ćelija kao odgovor na infekciju i blokira puteve koji vode do apoptoze T-ćelija [53].

Preporučuje se kao biološki aktivan dodatak ishrani – dodatni izvor askorbinske kiseline, izvor valerijanske kiseline za:

• neurotični poremećaji kardiovaskularnog sistema, neurastenična stanja prenaprezanja, mentalne traume, anksioznost, povećana nervna ekscitabilnost, strahovita iskustva, napadi panike, depresija, agitacija, koreja, menopauzalni angioedem, histerija, spazmofilija, epilepsija, bol nalik migreni, gubitak pamćenja, brze promene raspoloženja sa tendencijom očaja, astenični sindrom; 
• sindrom ustezanja kod pacijenata s ovisnošću o drogama;
• upala išijatičnog nerva;
• hiperfunkcija štitaste žlezde (tireotoksikoza, hipertireoza); 
• dijabetes i dijabetes insipidus;
• akutne i hronične bronhopulmonalne bolesti: pneumonija, bronhijalna astma itd.; 
• cirkulatorna insuficijencija, paroksizmi tahikardije i druge aritmije, rani stadijumi angine pektoris i hipertenzije, koronarna bolest srca, ateroskleroza; 
• destruktivne bolesti mozga vaskularne i druge etiologije, paraliza, moždani udar, multipla skleroza, Parkinsonova bolest, neuroinfekcije, kraniocerebralne povrede, promene u psihi, glavobolje zbog nerava; 
• frigidnost, odloženi pubertet, reaktivni menstrualni poremećaji, dis-, opso-, algo-, amenoreja, neplodnost, rana i kasna toksikoza trudnoće, hipogalaktija, teška, patološka, posebno rana menopauza za produženje reproduktivnog perioda osobe; 
• crevna diskinezija, crevne kolike, spastična stanja gastrointestinalnog trakta (naročito sa srčanim spazmom jednjaka), nervne i inflamatorne bolesti želuca i creva; 
• bolesti jetre i žučnih puteva; 
• neurodermatitis (bolesti kože uzrokovane nervima); 
• osteohondroza.

Kontraindikacije

•  individualna netolerancija na komponente preparata. Pre upotrebe preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Upotreba tokom trudnoće i dojenja

Upotreba preparata VALERIJANA p je dozvoljena tokom trudnoće i dojenja nakon konsultacije sa ljekarom.

Posledice

Retko: alergijske reakcije.

Ako se pojave neželjeni efekti, prijem treba prekinuti.

Interakcija

Interakcije s drugim lekovima trenutno nisu poznate.

Doziranje i primena

Odrasli: 2-3 tablete 3 puta dnevno uz obrok. Trajanje prijema – 2 nedelje. Napraviti pauzu 5 do 7 dana i nastaviti upotrebu po potrebi. Dodaci ishrani se ne smeju koristiti kao zamena za kompletnu ishranu. Nemojte prekoračiti preporučenu dozu.

Pakovanje

Tablete, 205 mg, 100 kom. u polietilenskoj bočici upakovanoj u kartonsku kutiju sa priloženim uputstvom.

Uslovi skladištenja preparata VALERIJANA P

Čuvati na suvom mestu na sobnoj temperaturi.

Rok trajanja preparata VALERIJANA P

3 godine.